Uzvišen osećaj za vreme posta

Novi Pazar - Sunčan i sparan dan u Novom Pazaru, kao i nekoliko prethodnih. Na prvi pogled sve je isto, a ipak ništa isto nije. Počeo je Ramazan i od ranog jutra ovaj grad izgleda nekako drugačije, svetije, uzvišenije. Građani menjaju svakodnevne navike.

Oko 21.30 vernici idu u džamije, jer tada počinje posebna molitva-teravija

 

U kafečajnici u centru grada nema gužve, sedi nekoliko starijih Novopazaraca, a i oni ne piju ništa, ne puše, došli po navici da proćaskaju sa prijateljima. Grad nekako tih, nema ustaljene buke i saobraćajne gužve. Većina Bošnjaka, barem oni koji rade u državnim službama, uzima godišnji odmor upravo u ramazanskim danima, da bi se posvetio postu i porodici.

U podne grad nekako i poče da liči na onaj Novi Pazar koji znam. A onda, u ranim poslepodnevnim satima počinje da se širi miris pitica (lepinja), bez kojih se ne može zamisliti nijedan iftar (prvi obrok tokom ramazanskog dana, oko 20 časova). U prvim redovima za pitice ispred pekara ima i pravoslavaca, koji jednako vole ovaj ukusni specijalitet kao i njihove komšije i prijatelji Bošnjaci.

Meteorolozi najavljuju tople i duge dane, ali oni za šezdesetogodišnju Nafiju Murić ne predstavljaju prepreku da isposti i ovaj Ramazan. Ona žuri do obližnje prodavnice po namirnice, ali ipak zastade da prozbori koju sa reporterom "Blica".
   

- Iako nisam zdrava, za vreme Ramazana me ništa ne boli. Osećam se lako, kao da mi je 20 godina. Čitam Kuran, učim jasine (molitva za mrtve), pomažem snahi u pripremanju iftara i sufura (poslednji obrok tokom ramazanskog dana, pred zoru). Nakon iftara obavezno idem u džamiju na teravije, osećam se uzvišeno. Volela bih da Ramazan duže traje - kaže Nafija.

Ona dodaje da joj je vrlo stalo da na trpezi tokom iftara i sufura ima što više starinskih specijaliteta, koje je od svoje majke davno naučila i da sada ona svojim naslednicama verno prenosi recepte.

- Iftarimo se obično klekom, bozom ili nekim sokom i urmama. Od jela spremam jahniju, đuveč, pilav ili punjene paprike, a od poslastica kadaif, baklavu, dudove ili sulpitu. Za sufur obavezno mesimo neki specijalitet od testa, poput pite, bureka ili mantija - priča nam ova vredna žena.

Ramazan je sveti mesec u kojem je počela objava Kurana. Svake godine se pomera za deset dana unapred, a ove godine traje do 9. septembra, kada će muslimani slaviti najveći praznik - Bajram. Cilj posta je vežbanje strpljenja, smirivanje duše, i uzdržavanje od ružnih misli i dela. Odlika muslimanskog posta je odricanje od jela, pića i strasti. Post počinje od izlaska sunca, a završava se zalaskom sunca. Propisano je da nisu obavezni da poste bolesni, trudnice i teški fizički radnici.

Prvi dan Ramazana je polako na izmaku, redovi ispred pekara sve duži, svi negde žure i jure. A onda oko 20 sati kada se sa desetina minareta čuo glas mujezina koji poziva vernike na akšam (večernja molitva) i objavljuje početak iftara u gradu nastaje tajac. Ulice prazne, tek pokoji prolaznik. Nakon dugog dana vreme je za porodično okupljanje nad trpezom i iftar. Oko 21.30 vernici idu u džamije, jer tada počinje posebna molitva - teravija.

Četrdesetogodišnji Muamer Ličina kaže da teravije nikako ne propušta, jer one su za njega sastavni deo Ramazana.

- Hvala Alahu, bez problema sam danas postio. Presrećan sam zbog toga, osećam se tako čisto i uzvišeno da nemam reči kojima bih to opisao. Post je dobar način da se čovek barem nakratko približi milionima gladnih ljudi u svetu, da se makar nekako solidariše sa njima - kaže Muamer.

Pred džamijom srećemo i Sanelu, Novopazarku koja već 15 godina živi u Švedskoj.

- Trudim se da svake godine makar desetak dana Ramazana provedem u Novom Pazaru, kod mojih roditelja. Prosto, volim miris Ramazana ovde, volim ovu atmosferu koja me vraća na period detinjstva. I dan-danas se sećam naših šala i začikavanja kada bi čekali u redu za pitice - kaže Sanela.

Noću se muškarci druže u kafečajnicama, neretko tamo sede do sufura. Mladi odlaze u mnogobrojne mlečne restorane, kao i kafiće, od kojih neki tokom Ramazana ne služe alkohol. Žene se okupljaju uglavnom u kućama, obilaze i dočekuju rodbinu, spremaju sufur, razmenjuju recepte.